Узорковање и проучавање разних сојева бактеријских култура
Датум: 04. Februar 2019 21:51 Категорија: Настава
У оквиру блок наставе из предмета: Микробиологија и паразитологија са епидемиологијом, ученици друге године, на смеру Лабораторијски техничар, у школској лабораторији су изводили следеће вежбе.
Узимање бриса грла и носа
Узимање брисева с разних подручја људског тела темељ је клиничке микробиологије – том једноставном и корисном методом можемо доказати присутност узрочника бројних заразних болести. Одређена места нашег организма од велике су важности приликом постављања тачне дијагнозе болести, а често је потребно и познавање исправног начина узимања бриса.
У оквиру ове вежбе, ученици су једни од других узимали брисеве, а потом вршили засејавање на хранљивим подлогама. У наредним данима, ученици су пратили раст и размножавање бактерија као и карактеристичних културелних особина, добијених засејавањем на хранљивим подлогама. Такође су вршили пресејавање (пикирање) бактерија са једне на другу подлогу.
Засејавање чистог соја бактеријске културе (биограм)
Хранљиве подлоге служе за узгајање (култивисање) микроорганизама у лабораторијским условима. Оне представљају изворе материја за њихов раст и размножавање. Поред тога што служе за узгајање микроорганизама, подлоге служе и за чување микроорганизама, изолацију микроорганизама, субкултивацију итд.
У састав хранљивих подлога могу улазити органске и неорганске материје, или само једне од њих. Затим минералне соли, дестилована вода, пептони (смеше пептида, полипептида и аминокиселина), угљени хидрати, екстракт квасца, агар (састојак скоро свих чврстих хранљивих подлога) и др. Подлоге могу садржати и телесне течности (крв, жуч и сл.), антибиотике, боје итд.
Узимање брисева с разних подручја људског тела темељ је клиничке микробиологије – том једноставном и корисном методом можемо доказати присутност узрочника бројних заразних болести. Одређена места нашег организма од велике су важности приликом постављања тачне дијагнозе болести, а често је потребно и познавање исправног начина узимања бриса.
У оквиру ове вежбе, ученици су једни од других узимали брисеве, а потом вршили засејавање на хранљивим подлогама. У наредним данима, ученици су пратили раст и размножавање бактерија као и карактеристичних културелних особина, добијених засејавањем на хранљивим подлогама. Такође су вршили пресејавање (пикирање) бактерија са једне на другу подлогу.
Засејавање чистог соја бактеријске културе (биограм)
Хранљиве подлоге служе за узгајање (култивисање) микроорганизама у лабораторијским условима. Оне представљају изворе материја за њихов раст и размножавање. Поред тога што служе за узгајање микроорганизама, подлоге служе и за чување микроорганизама, изолацију микроорганизама, субкултивацију итд.
У састав хранљивих подлога могу улазити органске и неорганске материје, или само једне од њих. Затим минералне соли, дестилована вода, пептони (смеше пептида, полипептида и аминокиселина), угљени хидрати, екстракт квасца, агар (састојак скоро свих чврстих хранљивих подлога) и др. Подлоге могу садржати и телесне течности (крв, жуч и сл.), антибиотике, боје итд.
За успешно гајење микроорганизама у лабораторији неопходно је да буду испуњени следећи услови:
1. Одговарајући састав подлоге,
2. Одговарајућа pH вредност подлоге,
3. Одговарајући састав атмосфере у којој се микроорганизми гаје (нпр. анаеробни мо захтевају атмосферу без О2),
4. Одговарајућа температура инкубације,
5. Одсуство конкурентских организама тј. организама контаминаната (улазе у компетитивне односе и често преовладају и потисну гајени мо).
Ову вежбу су изводили како би ученици научили да добију антибиограм, постављањем таблета или дискова на биограму, потом су вршили инкубирање и мерење пречника зоне инхибиције.
Ову вежбу су изводили како би ученици научили да добију антибиограм, постављањем таблета или дискова на биограму, потом су вршили инкубирање и мерење пречника зоне инхибиције.
Бојење по Граму
Направљен и фиксиран препарат боји се по Граму активно (у кивети) или пасивно (преливањем боје и осталих реагенаса по плочици) устаљеним поступком:
- карбол-генцијала виолет (1 - 2 минута, у зависности од дебљине препарата који се боји);
- Луголов раствор (30 секунди) - користи се као штав јод у калијум-јодиду;
- алкохол 96%-тни (испрати док се слива љубичаста боја);
- испрати водом;
- карбол-фуксин (1 - 2 минута) - боји све бактерије које су се у алкохолу обезбојиле;
- испрати водом и упити филтар-папиром.
Препарат се микроскопира имерзионим објективом.
Наведеним начином бојења добро се разликују микроорганизми љубичасто обојени
генцијаном виолет (грам-позитивне бактерије) од црвено обојених карбол-фуксином (грам-негативне
бактерије).
Механизам бојења по Граму објашњава се чињеницом да неке бактерије поседују у ћелијском зиду знатне количине муреина, који са јодом из Луголовог раствора и карбол-генцијаном виолет ствара чврсту хемијску везу, па је новонастало једињење нерастворљиво у алкохолу. Друге бактерије имају муреин у минималној количини, па се тако боја не везује за њихов ћелијски зид.
Испирањем у алкохолу ове бактерије се обезбоје пошто је генцијана виолет растворљива, па се за њих користи контрастно бојење карбол-фуксином.
У оквиру ове вежбе ученици су научили припрему препарата за бојење, а потом и сам поступак бојења. Након тога су микроскопирали обојен препарат и уочавали да се Грам позитивне бактерије боје љубичасто, а грам негативне црвено.
Током трајања вежби, ученици су спроводили мере личне и опште заштите у бактериолошкој лабораторији.
